Srpski

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Powered by RS Web Solutions

Zanimljivosti

 

 

 

U odvodnoj vodi Hidroelektrane „Ovčar Banja”, u blizini sastavka sa starim koritom Zapadne Morave, meštanin Marko Maletić ulovio je štuku tešku 13,5 kilograma i dugačku 124 centimetra.

Kao mamac je upotrebio potočnu mrenu i ovo je najkrupniji primerak grabljivice upecan u kanalu elektrane u samom naselju. Sa trofejom u šakama slikao se Markov brat Slavko Maletić, zvani Mujo.

 

 

Izvor:Media portal

 

 

 

10 predrasuda o surimiju

 

Većina potrošača u Evropi je upoznata sa činjenicom da su riblji štapići u morskim plodovima (poznati i pod nazivom štapići od krabe), koje oni često upotrebljavaju u svojoj ishrani, u stvari napravljeni u većini slučajeva od surimija, a ne od mesa krabe. Ukoliko ih upitate šta u stvari predstavlja surimi, većina jednostavno slegne ramenima i kaže da ne zna ili, što je još gore, imaju pogrešnu informaciju o tome. Zbog toga smo mi odlučili da Vam u nastavku teksta iznesemo odgovore na najčešća pitanja i zablude radi Vaše bolje informisanosti.

Loreta Stonkiene, menadžer za razvoj proizvoda i tehnolog u kompaniji Vičiunai Group, jedne od najvećih proizvodjača surimija, istakla je: „Surimi je vrsta prehrambenog proizvoda koja ima dugu tradiciju, proizvodi se već više od devet vekova. Kako je poreklom iz Japana, većina Evropljana je nedovoljno upoznata sa njegovom proizvodnjom. Uprkos tome, globalna potražnja za ovim proizvodom neprestano raste. Glavni razlog za to je što je surimi veoma pristupačan izvor ribe, koja je veoma bitan i hranljiv prehrambeni proizvod u ishrani čoveka. U mnogim zemljama riba je veoma skupa, a u nekim čak i praktično nedostupna namirnica.„

Kao stručnjak za ovu oblast ona je takodje odgovorila na najčešća pitanja i zablude vezane za surimi, njegov sastav, hranljive vrednosti, kalorije i ostale bitne informacije koje trebaju da budu dostupne potrošačima.

10 predrasuda o surimiju

1. To je moderna, tehnički obradjena vrsta brze hrane. Poreklo metode pripremanja surimija potiče iz Japana, sa početka prošlog milenijuma. Naravno, danas, u 21 veku, koristimo modernu opremu, radije nego ručnu proizvodnju u pripremi surimija, ali tehnološki proces pripreme i sam proizvod se nisu mnogo promenili. Činjenica da je to prirodni proizvod govori i to da je Zvanični izveštaj Evropske Unije istakao: “Surimi se sastoji od beličaste paste, praktično bez mirisa i ukusa, koja se pravi od samlevene, oprane i očišćene ribe.„1

2. To je nezdrav proizvod, pun veštačkih konzervanasa. Još od davnina Japanci su poznati po svom dobrom zdravlju i zdravoj ishrani, i nije slučajnost što Japanci imaju najduži prosečni životni vek na svetu. Nezdrav prehrambeni proizvod jednostavno se ne bi uklopio u takvom društvu, a pogotovo ne bi mogao da bude u upotrebi i popularan u ishrani tokom celog jednog milenijuma. Osnovni principi pripreme surimija su ostali praktično nepromenjeni u odnosu na one od pre hiljadu godina. Osnovni način čuvanja proizvoda je takodje ostao isti korišćenje niskih i visokih temperatura, dok se sam proizvod sastoji od istih prirodnih sastojaka bela riba, belance, skrob i voda.

3. Surimi ne sadrži velike količine ribe. Da bi se napravio kilogram surimija potrebno je 3 do 4 kilograma čiste ribe!

4. Surimi je napravljen od ribe koja se uzgaja u ribnjacima. Istina je potpuno drugačija. Kao i pre hiljadu godina, surimi se pravi isključivo od ribe koja je ulovljena na otvorenom moru. To su uglavnom bakalar, oslić i još neke vrste riba.

5. To je proizvod koji sadrži puno kalorija i holesterola. Potpuno suprotno, ovaj proizvod je niskokaloričan i uopšte ne sadrži holesterol. U procesu proizvodnje surimija iz ribe se u potpunosti uklanjaju kosti i mast. Zbog toga 100 grama surimija sadrži svega oko 90 do 100 kalorija.

6. Surimi ne sadrži proteine. Pored ribe surimi sadrži i znatnu količinu belanaca. 100 grama surimija sadrži oko 9 grama proteina koji su značajni za proizvodnju mišićne mase kod ljudi. Finalni proizvod sadrži 30 do 40% vode. Takodje sadrži 5 do 10% skroba i do 10% belanaca koji omogućavaju da proizvod zadrži svoj oblik. Biljno ulje (3 do 4,5%), so, ekstrakti krabe i paprike su preostali sastojci surimija.

7. Nije najbolji izvor vitamina i minerala. U stvari, kada jedete surimi, unosite istu količinu hranljivih sastojaka kao kada jedete ribu, i to ne samo proteine već i magnezijum, vitamin B12 , fosfor i selen.

8. Neke surimi proizvode mogu da koriste i vegani. Ukoliko se proizvodi po tradicionalnoj japanskoj recepturi, surimi je odličan izvor ribe, i kao takav nije najbolji izbor za vegane. Ali ga sve češće konzumiraju vegetarijanci koji ne koriste meso u ishrani. Vegani svoju ishranu mogu da upotpune proizvodima sličnim surimiju a koji se prave od soje. Doduše ovakvi proizvodi nemaju ništa zajedničko sa proizvodnjom surimija po originalnoj recepturi.

9. Svi surimi proizvodi su istog ukusa. Postoji veliki broj recepata za surimi, od kojih neke tek treba da otkrijemo. Štapići sa ukusom krabe, na primer, mogu da se pripreme na najrazličitije načine. Može da se koristi kao glavni sastojak hladnih ili toplih salata, u palačinkama ili u različitim oblicima gulaša.

10. Surimi proizvodi zahtevaju dalju pripremu. Jedna od najvećih prednosti surimija je što su u potpunosti spremni za jelo. Zbog toga je surimi pravi izbor za sve prilike, bez obzira da li govorimo o brzom ručku, pikniku, ili samo kao užina tokom putovanja.

 

Menadžer kompanije Vičinuai za razvoj proizvoda je istakla: „ Divno je videti da polako padaju u zaborav mitovi o surimiju, i da se on sve više koristi u ishrani Evropljana. To je jedan od najjednostavnijih i najisplativijih načina da se ishrana obogati ribljim proizvodima. Istraživanja pokazuju da samo mali procenat ljudi u Evropi u ishrani koristi ribu u onoj količini koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a to je dva puta nedeljno. Ukoliko odlučimo da u ishranu uključimo surimi proizvode ova praksa bi se poboljšala. Surimi je niskokalorični proizvod koji sadrži veliku količinu proteina, i svakako predstavlja odličnu opciju za moderne, aktivne ljude koji cene svoje zdravlje, izgled i vreme.„

Uprkos svim ovim mitovima prodaja surimija pokazuje u rast na većini svetskih tržišta. Slični trendovi se uočavaju i u potrošnji surimija u Evropi.

 

1

 

 

Termin celijakija podrazumeva trajni poremećaj podnošenja glutena, tj. belančevina prisutnih u brašnu od pšenice, raži i ječma. Pitanje podnošenja belančevina ovsa, za sada, nije do kraja rasčišćeno. Otuda, jedini mogući lek koji ovim osobama omogućava puno zdravlje i normalan život je striktna i doživotna dijeta bez glutena.

Obzirom da imamo potrošače koji imaju navedeni zdravstveni problem,kako najmlađi tako i odrasli,resili smo da nasim kupcima pomognemo i damo predlog za pripremu BEZGLUTENSKOG PREDJELA/RUČAKA!

 

PROBAJTE SLEDEĆE :

 

HARINGA

Potrebno:

1 haringa
2 kašike maslinovog ulja
1 limun
1 glavica crnog luka

Priprema:
Suvu haringu potopiti u vodi i ostaviti da stoji jedan dan. Zatim se razreže, izvadi ikra, dobro opere u toploj vodi i sastruže kožica. Haringu staviti u dublju činiju i preliti sa maslinovim uljem i sokom od limuna. Ostaviti da stoji 2 sata u marinadi, zatim odseči glavu i rep, meso očistiti od kostiju i sitno iseckati. Pomešati neposredno pred dolazak gostiju ili pred samo služenje sitno seckanim crnim lukom pomešanim sa kašikom ulja i kašikom limunovog soka.

Posebna napomena: Ako se ne upotrebi luk, haringa neće biti ukusna, a ako dugo stoji sa lukom, meso postane gorko.

 

MARINIRANA RIBA UZ BELO INDUSTRIJSKO VINO

Potrebno: (za 6 osoba)2 kg mesnate morske ribe (ili somovine)

2 dl ulja
1 dl bezglutenskog brašna
3 glavice crnog luka
1 kašika bibera u zrnu (oko 30 zrna)
2 čena belog luka

5 dl jabukovo sirćeta
so

Priprema:
Sa očišćene ribe oguliti kožu, skinuti svu masnoću i sve kosti. Meso iseći na jednaku duguljastu parčad i dobro posoliti. Svaki komad pobrašniti i peći na dobro ugrejanom ulju. U međuvremenu, u tiganju zagrejati 2 kašike ulja i dodati sitno seckani crni luk i pržiti da luk malo požuti. Dodati biber u zrnu i beli luk. Dinstati, doliti sirće, poklopiti i ostaviti da proključa. U dublju staklenu teglu sa širokim grlom poslagati pečenu ribu i preliti je pripremljenim toplim marinatom. Zatvoriti i ostaviti da se potpuno ohladi. Kada zatreba komade ribe poslagati u ovalni tanjir, preliti uljem i posuti sitno seckanim crnim lukom.

MARINIRANA RIBA

Potrebno: (za 6 osoba)

2 kg mesnate morske ribe (ili somovine)
2 žumanca
1 dl bezglutensko brašna
4 kašike bezglutenskih prezli
2 dl ulja
4 glavice crnog luka
1 kašika bibera u zrnu (oko 30 zrna)
3 dl jabukovo sirćeta
1 kašika aleve paprika (bez glutena)
4 lista lovora

so

po želji,isečen limun

Priprema:
Sa očišćene ribe oguliti kožu, skinuti svu masnoću i sve kosti. Meso iseći na jednaku duguljastu parčad i dobro posoliti. Svako parče pobrašniti, umočiti u razmućeno žumance, a zatim u prezlu. Pržiti na dobro ugrejanom ulju. Očistiti glavice crnog luka i iseći na tanke listiće. Prženu ribu poslagati u dublju činiju, tako da bude red ribe, red luka, a završiti lukom. Svaki red ribe zaliti sa malo ulja, vinskog sirćeta, 2-3 zrna bibera, list lovora, malo soli i malo aleve paprike. Ostaviti da stoji 24 sata na hladnom mestu. Nakon toga komade ribe izvaditi, poslagati na ovalni tanjir i preliti sirćetom iz marinata, svežim uljem i posuti svežim sitno seckanim crnim lukom. Servira se kao odlično meze uz oporo,industrijsko belo vino.

 

Riblje ulje je izuzetno korisno. Statistike pokazuju da dva obroka plave morske ribe nedeljno značajno smanjuju rizik od nagle smrti. Riblje ulje sadrži dve masne kiseline koje se ugrađuju u srčano tkivo i stabilizuju srčani ritam sprečavajući aritmiju.

Takođe, nezasićene masne kiseline iz ribe povećavaju koeficijent inteligencije, te naučnici stoga preporučuju trudnicama i dojiljama da češće jedu ribu .


Većina morskih riba se koristi u ljudskoj ishrani. Morska riba i plodovi mora su veoma lekoviti: čiste creva i čuvaju telo od infarkta.

Visoki sadržaj belančevina, podstiče razmenu materija, a samim tim i sagorevanje masti. Morska riba sadrži nezasićene masnoće (naročito masna) i najbolji je izvor omega-3 masnih kiselina, koje utiču na snižavanje nivoa malo povišenog ukupnog holesterola i triglicerida. Takođe, umanjuju opasnost od nastanka krvnih ugrušaka i snižavaju krvni pritisak. Preporučuje se losos, tunj, haringa, skuša i sardine. Morska riba je bogata i mineralnim solima (jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom i vitaminima grupe B koji su dragoceni za pravilan rad nervnog sistema.

Morska riba se koristi u svežem, osušenom, zamrznutom ili konzervisanom stanju. Morska riba u ishrani veoma je zdrava i laka za probavu. Riba se u hladnom stanju koristi u raznim situacijama, a uz odgovarajuće piće je pravo zadovoljstvo.
Ribe su bogate i nukleinskim kiselinama (RNK i DNK) čije supstance utiču na proces starenja. Ovo se tumači na ovaj način: organizam čiveka je sastavljen od mnogo miliona ćelija sa ograničenim životnim vekom. Pre nego ćelija umre, ona se reprodukuje (ali sa svakom reprodukcijom postaje sve istrošenija). Nukleinske kiseline doprinose proizvodnji zdravijih ćelija sposobnih da žive duže, usporavajući, na taj način, proces starenja.

Procenat masnoća varira prema vrsti riba:
– nemasna riba sa manje od 2% masti (bakalar, oslić, list, raža),
– manje masna riba sa 2-5% masnoće (inćun, zubatac, sardele, kirnja),
– polumasna riba sa 5-10% masti (tuna, sabljarka),
– masna riba sa preko 10% masti (skuša, losos, jegulja).

Najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi iz hladnih voda, kao: haringi, lososu, skuši, moruni, tuni, sardeli, jezerskoj pastrmki i dr.

Malim ribama (sardelicama, skušama, papalinama, inćunima) dobro je otkinuti glavu, držeći je među prstima za stomak, s glavom će se izvući i utroba.

Nutricionisti preporučuju da se riba i morski plodovi na jelovniku nalaze 2-3 puta nedeljno.

Ribljim uljem (Oleum jecoris aselli) su bogate sardine, haringe, riblja jetra bakalara i morskog psa.

 

DRAGOM KUPCU KOJI JE USLED POSLOVNE PONUDE,  PRESTAO DA SE BAVI POSLOM SA RIBOM CIM JE PLATIO RACUNE I ODSELIO SE U INOSTRANSTVO,

želimo više sreće i poslovnog uspeha, uz nadu da ćemo se ponovo sresti i zajedno podeliti stečena iskustva!


U celosti Vam pokazujem pismo našeg sada već bivšeg kupca, koji je u par rečenica objasnio naš međusobni odnos i

zahvalnost za dosadašnju saradnju, a glasi ovako:

 

CITIRAM:

 

Sent: Wednesday, August 27, 2014 12:38 AM

Subject: Najboljem direktoru....

Beograd, 27.08.2014

Postovani,

U hodu resavam dilemu kako da Vam se obratim? Pisajuci, shvatim. Coveku koji je ostvaren u svim pravcima, stabilan, recit, vredan , sarmantan prefinjenih manira, mozes prici kako te volja! Fascinantnom lakocom nalazite najbolje nacine kojima sagovornika vodite kroz dijalog, navedete na dobra resenja, i odlican dogovor ili rešenje nadjeno do kraja razgovora za Vas je normalna stvar!

Kao poslovni saradnik, sad vec bivsi, ne mogu a da Vam se bar u ovih nekoliko redaka zahvalim na najkvalitetnijoj, najposlovnijoj, najljudskijoj komunikaciji!

Mnogo me veseli cinjenica , da je pod Vasom palicom tim odabranih mladih ljudi, koji ce verujem, kao Vi meni, svojim kupcima a i kolegama medjusobno, pokazati da su ucili od najboljeg!

Svako dobro u daljem radu!

 

 

Pismo potrošača!

Miroslav, naš kolega iz komercijalne službe, je pre neki dan na svoju mail adresu dobio zanimljivo pismo od mušterije.

Povod ovog oglasavanja jeste da se lepa vest cuje sto dalje.

Mušterija je kupila kesu oslića Hoki "Barka" u maloprodajnom objektu u Beogradu.  Spremala je ribu po receptu napisanom na ambalaži i

zadovoljna rezultatom posle pripreme jela, poslala nam je sliku kako to sve izgleda pripremljeno!

Uz zahvalnost na pohvale kvaliteta i odličnog ukus ribe koji smo dobili, želim da u ime cele kompanije "Principal duo" našoj dragoj i lojalnoj

mušteriji kažem jedno veliko hvala što imate poverenja u nas!

U nadi da ćete i u budućnosti uživati u ukusima naših artikala, PRIJATNO!

Vaš Principal duo!!!